Osnovna škola Josip Pupačić Omiš

Moj tata

Svi ljudi imaju karakter. Mame, tate, braća, sestre, prijatelji... Želim opisati svog tatu i njegov karakter.

Moj se tata zove Goran. Ima četrdeset i sedam godina. Ima svoje aparate za tople napitke i često ih čisti. Strog je kad je u pitanju škola. Trudi se da naučimo zadano gradivo i želi da, kad odrastemo, postanemo netko i nešto. Ali popustljiv je u mnogim drugim stvarima. Uvijek me pusti da idem kod prijateljica i da one dođu k meni. Ponedjeljak i četvrtak su dani kad ne smijemo igrati igrice, ali dok je mama na poslu, tata nam dopusti da odigramo pokoju igricu. Jedino što mi se kod njega ne sviđa je to što previše očekuje od mene. Ali ja ne mogu biti dobra u svemu.

Kad je moj tata ovdje, to mu je kao odmor, jer u Bosni naporno radi. Volim svog tatu jer se ne srdi na mene kad dobijem ocjenu manju od petice. Mnogo je popustljiviji od mame. Tata odlučuje o manje stvari nego mama, jer ona je šefica. Tata nam često pravi palačinke. Kada nam dođu gosti, uvijek se pohvali kako je bolji kuhar od mame. Tata radi većinu poslova u kući. Pravi ručak, posprema krevete, usisava, briše prašinu...

Moj tata je jako spretan i pametan. Ima puno prijatelja. Kad odlazi u Bosnu svi smo pomalo tužni, ali i sretni jer znamo da će se ubrzo javiti. Kad se tata vraća u Omiš u kući je posebna atmosfera. Sve brzo pospremimo, mama napravi ručak i na vratima lijepo dočekamo tatu.

Jako volim svog tatu, a i on voli mene.

Petra Stipinović 4.c

Moja ulica

Ovo van je štorija o mojon kali. U njon žividu smišni judi.

 U mom portunu živi ćakulona od koje doznan friške novitade, ma jon ne smin reć ime. Tu živi i žurnalist Vinko, ča se uvik kontreštaje sa starin poteštaton. Njegova Luce ima sobu na šufitu. Ima tu i doturica ča se bavi pulitikon, a ima i Marija ča prodaje likarije. Njezin čovik je pravi šufištik. Liti je u mojon kali sve puno furešti, jer svi afitaju apartmane i kamare. Zato uberu puno šoldi.

Priša mi je ovo finit jer se ladi obid.

P.S. Moj ćaća prodaje maslinovo uje.

 Dorian Jerčić 4.c

Ljetni doživljaji

Ovog ljeta sve je pošlo naopako. U bolnicu mi je prvo završila mama, a onda baka i tako cijelo ljeto. Ali bilo je i pozitivnih događanja.

Poseban mi je  doživljaj bio promatranje teleskopima. Vidjeli smo planete Saturn i Veneru (zvijezdu Danicu) i mnoge druge maglice. Vozili smo se polupodmornicom i vidjeli mnogo periski, ježinaca, dvije lignje, dvije hobotnice, potopljene skele, potopljeni čamac i ribu iglicu. Igrao sam tenis s tatinim prijateljem Milom i bio sam odličan u tome. Tijekom kasnog ljeta sam gledao crtane filmove s bratom, a dok je baka Sonja bila u bolnici, čuvao sam prabaku Korneliju.

Tako je prošlo moje ljeto. Jedva čekam iduće. Nadam se da će mi ono biti bolje od ovoga.

Dorian Jerčić 4.c

Magareća staza

Moja se ulica zove Magareća staza. Tako se zove jerbo su tuda hodili tovari u poje i iz poja.

Tu nema puno svita. Samo nekoliko familija. Najmlaji u ulici je Gogo. Gogo je berekin i ne zna ča je straj. Samo gleda učinit dišpet. Tu je i moja prija Mila. Ona puno voli beštije. Uvik je barenko jedna š njon, maška ili pas. Najstarija je teta Stane. Ona uvik điraje gori - doli po ulici. Gleda oće li dica učinit šćetu igrajuć se. Na stazi je još i Mare. Ona najboje zna ča se događa na stazi i oko nje. Uvik je na taraci. Pije kavu ili čisti cviće. A š njene se tarace  vidi staza s kraja na kraj. Digod stazon protrči i Roga. Roga je momak i malo ga viđan. Uvik nigdi ništo radi. Vidin ga samo kad vata svoju Kiru koja uteče barenko jedanput dnevno i ništa ga ne sluša.

Ima još svita u mojon ulici, ali ću van o njima pričat drugi put.

Ivan Jakov Banović 4.c

JAGLAC

Jaglac je proljetni cvijet,

Žarko žute je boje.

Ima lijepe zelene listove.

Miriše po limunu i livadi

Svojim opojnim mirisom i ljepotom privlači pčele i šarene leptire.

Borna Krivić 4.d

Najlipši posjet pazaru

Najlipši posjet pazaru doživila sam ovog lita dok sam bila kod moje drage none. Bilo je sparno, sunčano ljetno jutro i mi smo pošle u spizu.

Čim smo došle na omiški pazar osjećala sam se kao da sam ušla u neki novi odnosno stari svit. Miris friške ribe širio se sa peškarije i čuli se žamor i vika.

„Alo šjora Kate, evo friški moli, jutros ulovljeni!“

„Ma nu gospođo, ja imam još bolje“, vikali su prodavači želeći da kupimo baš njihovu ribu. Uzele smo par mola za lešo i juvicu, kako bi rekla moja baka.

„Evo pome, domaće, blitva, kukuruz, balancane“, čulo se dovikivanje sa štandova. Baka i ja znale smo što treba kupiti. Neki su mi prodavači govorili: „Mala, ej, alo, reci svojoj baki oće li kilo karote, a ja bih im odgovorila: „Ne trba, fala“.

Kada smo sve kupili otišli smo i stale se odmorit u ladovinu.

Poslije sam se vratila kući sva sritna.

Leona Mladin 4.d